Nisam nikada za Radončića pucao, ali da je to tražio od mene, sigurno bi to i učinio tada

Razgovarala:Ana Mileusnić

G: Na tom sastanku između ostalih političara Srbije izdvojio bih tada predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Sastanku je prisustvovao i Milorad Dodik, koji je pozvan da hitno dođe u Beograd, kako bi ispoštovao i sproveo naređenje tadašnjeg predsednika Srbije i odustao od zahteva smene tadašnjeg ministra spoljnih poslova BIH Zlatka Lagumdžije

Delalića je likvidirao Strahinja Rašeta, on je lično pucao u njega, i ostala ekipa koja je došla u Sarajevo po uplati i organizaciji Radončića, Keljmendija i Lekića, u organizaciji Ljubiše Buhe iz Srbije

Jedna knjiga je uzdramala mafijaško-političku pozornicu BIH a naročito Sarajeva. Mafija, policija, politika, suđenje, cinkarenje, droga, ubistva. Sa autorom dela “Mafijaš u podzemlju Balkana”, razgovarala je novinarka Afere.

Ko je u stvari Armin Cibra, meta broj jedan za odstrel u Bosni i Hercegovini I pisac ove knjige?

– Rođen sam 1974. godine u Sarajevu gde sam završio školu unutrašnjih poslova i gde sam od 1992. – 2006. godine bio pripadnik SDB – Službe državne bezbednosti, kao i jedinice sa specijalne namene MUP-a BIH. Odlikovani sam veteran policije.

Kako ste se Vi uopšte našli u službi Fahrudina Radončića?

-Nakon završetka moje policijsko obaveštajne karijere, odnosno nakon raspuštanja i raspada Službe bezbednosti, ja sam kao i sve moje kolege profesionalci ostao na ulici i praktično na raskrsnici, gde se ide levo u kriminal i desno u privatni angažman odnosno obezbeđenje. Tada je u BIH zapravo u Sarajevu egzistirao kao najmoćniji tajkun koji je imao svoje hotele i tornjeve Fahrudin Radončić. On je za svoje lično obezbeđenje angažovao nas nekoliko, svestan da ima sa sobom visoko obučene ljude koje je država pustila niz vodu.

Da li vas je on dobro plaćao i da li ste bili zadovoljni svojim statusom?

-Da, moram biti iskren, 2006 godine od meseca oktobra sam počeo raditi kod njega, i imao sam skoro pet policijskih plata, znači cifra je bila velika, ali i faktor rizika takođe.

Kada kažete faktor rizika na šta konkretno mislite?

-Pa Radončić je bio mafijaš visokog ranga koji je imao svakodnevne susrete i poslovnu saradnju sa narko bosom Naserom Keljmendijem kao i ostalim “uspešnim biznismenima” iz regiona. Tako da je stepen njegove zaštite bio na visokom nivou, sa velikim rizikom. Za njegov transport smo koristili blindirane automobile, koje je kupio od Nasera Keljmendija. Radončić se retko kretao, nije izlazio na javna mesta, osećao je veliki strah i bio je jako plašljiva osoba.

Kakve su poslovne veze imali Radončić i Keljmendi?

-Kažem vam, Keljmendi je Radončiću prodavao blindirane automobile, razmenjivali su određene nekretnine u Sarjevu, a njihov glavni biznis bio je trgovina drogom, što je bio glavni izvor njihovih prihoda, jer Radončićeva novina “Dnevni avaz” i hotel “Radon Plaža” su bili samo pokriće za njegovu imperiju u BIH.

Da li ste Vi lično radili neke „prljave“ poslove za Vašeg gazdu?

-Ja sam po njegovom nalogu vršio praćenje određenih osoba, njegovih rivala i neistomišljenika, gde sam iste fotografisao i nad istima vršio opservacije koje su trajale nekada i po više meseci

Da je Radončić od Vas tražio da ubijete nekoga da li bi ste pristali i na to?

-Ja sam profesionalac, školovan pod navodnim znacima i da ubijem kad treba u skladu sa zakonom, nisam nikada za Radončića pucao, ali da je to tražio od mene, sigurno bi to učinio tada. Radončić je imao ljude koji su radili takve stvari za njega, među njima je bio i jedan moj kolega koji se zvao Amel Salčin, kao i Radončićev pokojni venčani kum, poznati sarajevski revolveraš Selver Lekić.

Oni su za Radončića izvršavali terorističke akcije, zastrašivali ljude i pucali oko njegovih rivala, ili u lokalima gde bi oni izlazili, pucali iz vatrenog oružja po njihovim kućama, ali i bombaške napade na stambenim objektima, paljenje automobila i slične stvari.

Kako i zašto postajete meta za odstrel Fahrudina Radončića?

-Ja sam tih nekih 10 godina, koliko sam bio njegov telohranitelj, bio svedok svih Radončićevih kriminalnih radnji, među kojima je bilo i ubistava.

Zbog čega bi se jedan ušpešan poslovni čovek bavio ubistivima? Šta je Radončić po profesiji ?

-On je po zanimanju “nastavnik likovnog vaspitanja”, crnogorski imigrant kojeg je u BIH početkom 90-ih godina infiltrirao KOS, kodnog naziva “ŠĆEPO”.

Kao pripadnik SDB,veoma mnogo sam znao o njemu i pre mog zaposlenja kao njegov vozač i pratilac. Služba bezbednosti je njega tretirala kao obaveštajca koji je imao stalne kontakte sa agresorskim jedinicama, kao i ljudima iz politike i podzemlja Srbije, Crne gore, Hrvatske i tako dalje. Bio je pod OTM-Operativno tehničkim merama, pod pseudonimom “novinar”, kao indentifikovani saradnik veoma dobro umrežene i organizirane kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom droge i oružja.

Možete li da nam navedete neke značajne ljude sa kojima se vaš šef sastajao u Srbiji?

-Ja sam lično kao telohranitelj prisustvovao sastancima u Beogradu između Fahrudina Radončića i određenih tajkuna, ali i oficira koji Srpske dobrovoljačke garde i Crvenih beretki, čija imena sam rekao u istrazi, te ovom prilikom ne želim da ih pominjem upravo iz tog razloga, inače bih vam ih vrlo rado rekao.

Da li je bilo i sastanaka sa političarima iz Srbije?

-Da, bio sam prisutan sastanku koji je održan 31.08.2012. godine u upravnoj zgradi “Delta holdinga” u Beogradu kod Radončićevog prijatelja Miroslava Miškovića. Na taj sastanak smo išli samo ja i Radončić, njegovim privatnim avionom, kojim smo sleteli na aerodrom Surčin.

Na tom sastanku između ostalih političara Srbije izdvojio bih tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Sastanku je prisustvovao i Milorad Dodik, koji je pozvan da hitno dođe u Beograd, kako bi ispoštovao i sproveo naređenje tadašnjeg predsednika Srbije i odustao od zahteva smene tadašnjeg ministra spoljnih poslova BIH Zlatka Lagumdžije, a u korist Fahrudina Radončića, koji je po tadašnjim rečima Tomislava Nikolića Srbiji trebao da bude na poziciji a ne u opoziciji.

Da se vratimo na ubistva to pitanje ste vešto izbegli …..?

-Ne, naprotiv hvala vam za to pitanje. Dakle evo biću brutalno direktan Fahrudin Radončić, Naser Keljmendi i Ekrem Lekić su organizirali i finansirali ubistvo Ramiza Delalića Ćele u Sarajevu, meseca juna dve hiljade sedme godine. Lično sam bio prisutan njihovom dogovoru oko te likvidacije, i ako dozvolite i ako imamo prostora hronološki bih vam to sa zadovoljstvom odgovorio.To ubistvo je ustvari i glavni razlog mog i Radončićevog sukoba, ili da budem blaži iako ne želim, razlaza.

Dobro ko je ubio Ramiza Delalića Ćelu i kako je to ubistvo izvedeno?

-Nakon ubistva Radončićevog venčanog kuma Selvera Lekića u Sarajevu meseca aprila 2007. godine, u međusobnom mafijaškom vatrenom obračunu u lokalu “Oskar”, Radončić i Ekrem Lekić, prvi Selverov rođak, za tu likvidaciju kao glavnog krivca sumnjiče Ramiza Delalića Ćelu, koji je sasvim i nevezano ni za šta bio te kobne noći sa svojim društvom u tom lokalu. Radončić je mrzeo Delalića jer je isti bio ljubavnik njegove supruge pre njene udaje za Radončića, znao je sve Radončićeve ratne kriminalne radnje i špijunažu, tako da je Radončić iskoristio Selverovu likvidaciju da se osveti Delaliću za sve, a najmanje za Selvera. Činjenica je da je Radončić plaćao Selvera da puca oko objekata gde sedi Delalić, da ga provocira i zastrašuje, što je Selverova supruga, Radončićeva lična sekretarica, Belma Lekić i rekla u svom intervjuu za medije, da je Radončić kriv za smrt njenog muža.

Kako se planira Delalićevo ubistvo i kako je Fahrudin Radončić povezan sa tim?

-Radončić je imao svakodnevne kontakte sa Naserom Keljmendijem i Ekremom Lekićem nakon Selverovog smaknuća. Ekrem Lekić je insistirao najviše da se ubije Radmiz Delalić, na šta mu je Radončić govorio: “Polako nije to da uzmeš ovcu sa Peštera da zakolješ, to treba uvezati, pusti ga meni, ja ću ga uspavati”.

Radončić je imao tada jake veze sa policijom i Tužilaštvom u BIH. Ali je ipak za to ubistvo preko Nasera Keljmendija angažovao ljude iz Srbije.

Ko su bili ti ljudi ? Ko je pucao u Delalića?

-U to vreme vodili su se pregovori sa izvesnim srbijanskim mafijašem i Keljmendijevim prijateljem Ljubišom Buhom zvanim Čume, koji je došao u Sarajevo sa suprugom Ivanom i odseo u Keljmendijevom hotelu “Casa grande” u Sarajevu gde su bili prisutni Fahrudin Radončić i Ekrem Lekić. Na tom sastanku je dogovoreno da se izvrši uplata od dvesta hiljada maraka za likvidaciju Delalića koju bi izveli određeni ljudi iz Šapca,neki Strahinja Rašeta, Milan Mitić, Sandokan i ostali likovi koje su pominjali Radončić i Ekrem Lekić za vreme vožnje samnom u automobilu  i za vreme svakodnevnih sastanaka sa Naserom Keljmendijem u Radončićevom hotelu “Radon Plaža” gde sam ja kao telohranitelj bio dovoljno blizu da sam čuo šta se priča. Dakle, ne izbegavam odgovor Delalića je likvidirao Strahinja Rašeta, on je lično pucao u njega, i ostala ekipa koja je došla u Sarajevo po uplati i organizaciji Radončića, Keljmendija i Lekića, u organizaciji Ljubiše Buhe iz Srbije.

Šta je tebe podstaklo da ovo sve ispričaš policiji savest, profesionalizam, strah…….

-Nakon što je uhapšen Keljmendi i njegov proces na Kosovu je 2014. godine išao u pravcu Radončića, ja sam tada kao njegov telohranitelj i svedok krivičnih dela koja se stavljaju na teret Keljmendiju, među kojima je i likvidacija Ramiza Delalića, postao Radončićeva meta, pa sve do danas, gde je on više puta pokušavao da me likvidira, praktično ja sam trebao da budem njegova poslednja žrtva, čijom likvidacijom bi neke stvari postale zauvek misterija.

Kako ste došli do zaključka da Vaš gazda ima nameru da Vas likvidira?

–Radončić je u to vreme od mene pravio dogovorenu metu, tako što me je kasno noću slao u apoteku insistirajuci da idem neblindiranim automobilom , platio je kaskadera da svojim automobilom udari u moj automobil i tada je teško povređena Radončićeva lična sekretarica Belma Lekić koja je bila samnom u automobilu. Organizovao je demoliranje mog vozila u centru Sarajeva kao i više telefonskih pretnji da ću biti ubijen.

Obzirom da sam ja to sve blagovremeno prijavljivao policiji koja je operativnim radom došla do saznanja da iza svega stoji Radončić kao i moji dugogodišnji kolega i njegov pratilac Amel Salčin , napustio sam Radončića i sva dešavanja prijavio SIPA-i. Nakon mog iskaza Radončić je uhapšen i sudi mu se pred Sudom BIH, a izjavu koju sam dao SIPA-i prilikom hapšenja specijalci su pronašli u Radončićevom kabinetu, što govori koliko je on ušao u sve pore društva, policije i politike u BIH i kontrolisao i nadzirao njihov rad. Od tog trenutka pa do danas Radončić ne prestaje sa napadima na mene.

Vi ste autor knjige “ Fahrudin Radončić mafijaš u podzemlju Balkana “ u kojoj ste razotkrili zločine Fahrudina Radončića. Zašto ste se odlučili da „izdate“ vašeg poslodavca?

-Da, ja sam svestan da Radončić ne odustaje od moje likvidacije, bez obzira što me policija štiti onoliko koliko je u njihovoj nadležnosti, kao i pojedni mediji , ipak sam odlučio da napišem knjigu, koja će ukoliko se meni nešto desi ostati kao dokument koji će direktno osumnjičiti Radončića i ostale njegove pomagače kad je u pitanju napad na mene i moju porodicu.

Kada smo već kod knjige, Šejla Turković supruga kriminalca Zijada Turkovića. javno te je optužila da je ona u stvari autor knjige?

-Prvo, meni je jako žao Šejle Turković iz prostog razloga što je ona kao žena, od strane mafijaške hobotnice Fahrudina Radončića više puta zastrašivana i napadana i prećeno joj je smrću kao i meni.

Druga stvar, ona je bila perspektivna osoba, koja se školovala u Londonu kao i u Sarajevu i bila priznata kao radnik MUP-a. Imala je sve predispozicije da bude supruga nekog profesora, gradonačelnika ili nekog ambasadora, ali ona je odlučila da bude supruga Zijada Turkovića, vođe zločinačke organizacije koji je zbog ubistava svojih prijatelja i jedne trudne djevojke, osuđen na 40 godina zatvora.

Treća stvar Šejla je žrtva droge, koja je srušila njen kredibilitet, poverenje kod ljudi i bacila je u izolaciju od zdravog sveta, u svet jakih antidepresiva i svet laži i sanjarenja.

Da li je istina da je i zbog nje odbačena optužnica protiv Nasera Keljmendija u Prištini?

– Šejla i njena priča i svedočenje pomogli su najviše Keljmendiju da bude oslobođen onog dela optužnice gde je svedočila, ne samo Šejla Turković, već i ostali svedoci sa kriminalnim dosijeom koji su nekredibilni.

Biću brutalno iskren i reći vam da sam ja jedini svedok koji se ne drogira, i ne pripada ni jednom kriminalnom klanu i organizaciji, a koji je svedočio u predmetima Nasera Keljmendija i Fahrudina Radončića.

Kad je reč o mojoj knjizi koju sam u strogoj tajnosti pisao van Sarajeva, i za koju iz lične bezbednosti niko nije znao osim nekolicine mojih stručnih saradnika, pa čak ni članovi moje porodice, nije mogla znati ni osoba poput Šejle Turković, ako ni zbog čega drugog, onda zbog svoje neuračunljivosti i predanosti narkoticima. Knjiga nije pisana da bi se od tiraža drogirala supruga i pipci zločinačke organizacije Zijada Turkovića, već u totalno suprotne svrhe od toga. Knjiga će ostati kao dokument koji je potpuno rasvetlio koruptivno kriminalnu hobotnicu Fahrudina Radončića.

Šejla Turković ostaće upamćena po promašenom životu, obeležena najmonstruoznijim kriminalnim delima i okruženju koje je sama birala.

Poslednjih nedelja zabeleženi su novi napadi na Vas?

-Da, u proteklom periodu Fahrudin Radončić usled jakog straha od predstojeće presude, nastavlja sa napadima na mene i koju porodicu.Tačnije 15. februara oko 04:30 sati nepoznati počinioci su podmetnuli požar u mojoj garaži koja je u sastavnom delu kuće u kojoj stanujem sa porodicom.Tom prilikom zapaljena su četiri automobila i pričinjena materijalna šteta na objektu, koja je procenjena na oko 50.000 evra. Policija je u posedu video snimaka sa kamera na kojima su identifikivani automobili i lica, koja su u navedenom periodu prišla i zapalila automobile, i koja se dovode u vezu sa Fahrudinom Radončićem.

Policija je sprečila moju likvidaciju prošle nedelje i to je događaj koji je samo nastavak na protekli teroristički napad na moju porodični kuću.

Putem mesindžera dobio sam poruku od mog poznanika Amera Ikovića koji me je obavestio i doslovno napisao: ”Trebamo se videti na kafi, imao sam ponudu da te naštimam za likvidaciju.”

Našli smo se u  Ilidži na Taxi stajalištu. Ja sam došao svojim vozilom. Iković je stigao i seo u moje vozilo gde me je obavestio sledeće, a što sam ja snimio diktafonom. Da ga je lice po nadimku “Šadija” unazad nekoliko dana kontaktirao i rekao mu kako Radončićev pratilac Samir Čajić-Čaja želi da se vidi s njim. Ikovic je pristao na sastanak koji mu je ugovoren sa Čajićem u “Importane centar” u Sarajevu.Tom prilikom mu je Samir Čajić rekao da je on Radončićev pratilac, da ima informacije da se Iković sastaje sa mnom, da me već duže vremena prate, te mu doslovno rekao sledeće: ”Znamo da si u financijskoj krizi, kaži koliko ćeš para da nam naštimaš Armina da ga puknemo.”

Predložio mu je način da Iković poruči veću količinu knjiga od mene, na određenu lokaciju, i da Čajiću pošalje poruku gde ću ja doneti knjige, naglašavajući mu da samo kaže koliko će novca za tu uslugu.

Iković je tada rekao Čajiću:”Ja jesam u krizi, ali ja ni u ratu nisam nikoga izdao niti ostavio, pa neću ni sada. Radončića mrzim iz dna duše bez obzira što si mu ti pratilac, i da znaš da ću svima reći šta si mi nudio, Armina ću prvog obavestiti o ovome”. Nakon ovoga Čajić je nastavio da nudi veliku količinu novac Ikoviću, nudio mu je da odu kod Fahrudina Radončića da ga unapred isplati, što ovaj nije prihvatio, te su se razišli bez dogovora.

Da li se plašite s obzirom na ovu ne baš naivnu situaciju?

–Ne plašim se i to Radončić veoma dobro zna. Ovom prilikom mu poručujem da će biti osuđen i završiti u zatvoru, da me ne može ni kupiti ni zastrašiti, može me jedino ubiti kukavički i šiptarski s leđa, kao što je ubio Ramiza Delalića Ćelu,Taiba Torlakovića, Strahinju Rašetu… nikako drugačije.

/nedeljnikafera.net