U proteklih nekoliko mjeseci krajiška javnost je vidno uznemirena pokušajima rušenja direktora RTV USK, kojega se pokušalo, a kako doznajemo pokušat će i na sutrašnjoj sjednici Skupštine da se smjeni, radi umiljavanja i udobrovoljavanja strankama koje manjisku Vladu Unsko-sanskog kantona drže na životu.

Potsjećamo, kada se rušio premijer Izudin Saračević, koji je imao podršku dvije najjače krajiške stranke SDA i A SDA USK, onda se oni koji danas nastoje da kroz patetična saopćenja javnosti tobože ukažu na “lažne” portale nisu javljali ni bili tako glasni, jer su i sami angažovali ljude (kojima su nakon uspostavljanja nove Vlade dali direktorske funkcije) da pokreću lažne portale koji su nicali preko noći i pisali protiv Izudina Saračevića i njegove vlade.

Poražavajuća je činjenica da aktuelno krajiško političko rukovodstvo koje stoji iza kantonalne vlade ne vodi brigu o nezaposlenima koji godinama pokušavaju, bukvalno mole iste te predstavnike vlade, da im dadnu bilo kakav posao, a onda se oglašavaju sa saopćenjima punim cinizma i emocija.  Nisu samo oni koji su u politici na određenim funkcijama učesnici odbrambeno-oslobodilačkog rata, ili sinovi boraca i šehida. Ima još djece i familija u kojima niko ne radi a vi im izgleda ne bi dopustili da se bore u javnom prostoru.

Ne pada niko više na emocije dragi naši političari, budite u to sigurno. Nego djelima, a ne ispraznom retorikom, pokažite da vrijedite i da narod treba da vas podrži. Nemojte ovo uzimati lično, kao što ni nezaposleni građani ovog kantona ne uzimaju vaš nemaran odnos spram njihovih problema za lično, već se trude i bore u nastojanjima da sebi pronađu posao i nemojte im u tome biti prepreka jer će te sebi otvoriti novi front, a to vam nikako ne treba u trenucima kada se skoro sve urotilo protiv vas.

Iza svakog stoji nekog kao što iza vas stoje oni koji stoje. Ne trebamo jedni drugima uvaljivati džonove već trebamo dostojanstveni biti i u duhu jedinstva i zajedništva jedni druge potpomagati a ne rušiti kao što se u prošlosti radilo na vreloj krajiškoj političkoj sceni. Svi smo puni nekakvih izraza emocija, poštenja i patetike, a stvarnost i realnost govore potpuno suprotno od toga. Vide to ljudi, nisu ni oni više ovce. Prošlo je vrijeme vatrenih govora i visoko sofisticirane retorike, to više danas ne prolazi. Danas su ljudi puni svega tako da kad im neko opali šamar, oni ne okreću više drugi obraz po onoj šupljoj narodnoj, već uzvrate istom mjerom.