Imate priliku ponovno pronaći sebe kojeg ste izgubili jureći za pogrešnim stvarima.

Ne možete više slijediti svoj život jer ste previše toga u njega stavili. I važnog i nevažnost, i onog što vas ispunjava i onog što vas prazni. Napravili ste zalogaj koji ne možete prožvakati. I sada se mučite i tražite načina pohvatati sve konce i postaviti stvari na njihovo mjesto, a stvar je zapravo vrlo jednostavna, pronađite prvo sebe, zavirite u sebe a onda će se sve ono što ste započeli riješiti samo od sebe.

Kaos u koji upadate samo je upozorenje da ne upadnete u mnogo gore stvari.

Kada se oko vas događaju stvari koje vas plaše, oduzimaju vam mir i kada vam se čini da ništa od toga nema smisla možda je to zapravo blaga verzija onoga što vas može stići ako ne promijenite svoj pravac. Pogledajte oko sebe i vidjet ćete što sve ljudi proživljavaju, kroz kakva iskušenja prolaze i naučite čitati znakove vremena, naučite prepoznavati upozorenja koje vam život šalje i bit će vam mnogo lakše.

Ne trebate imati kontrolu nad stvarima koje su apsolutno nebitne u vašem životu.

Odrecite se potrebe da svaki aspekt života mora biti stopostotno pod vašom kontrolom, odrecite se očekivanja koja imate od drugih a koja su vas već stoput odvela u razočarenja, shvatite da stvari možete gledati i na drugi način, da možete uživati u životu i onda kada ne znate što vam donosi novi dan. Posvjestite sebi svoje prioritete i oko njih formirajte svoj život, ne opterećujući se onim što vam nije i ne treba biti važno.

Išli ste predaleko od svoga srca, vratite se stvarima koje volite.

Lako je upasti u zamku da je više ujedno i bolje. Kod takvih razmišljanja više nije bitno ono što nam doista znači i što raduje naše srce već se želimo okružiti svime i svačim, posjedovati sve i svašta bez obzira trebalo to nama ili ne, doživjeti svakakva iskustva bez obzira što nam ona ništa ne znače. Kada uđemo u takav krug, shvatimo da smo daleko odmakli od onoga što nam traži srce i život nam postaje prazan bez obzira na sve. Vratimo se stvarima koje volimo dok nije kasno.

Mario Žuvela